Pitanje poreskog tretmana naknade za neiskorišćeni godišnji odmor koju poslodavac isplaćuje u slučaju prestanka radnog odnosa bilo je sporno više od dve godine. Naime, postojala su različita tumačenja o tome da li je ta naknada predmet oporezivanja, a ako jeste – da li ima karakter zarade ili drugog prihoda.
Prema mišljenju Ministarstva finansija br. 011-00-1139/2014-04 od 17. oktobra 2016. godine, naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor ima tretman zarade, što bi značilo da se pri isplati ove naknade štete obračunavaju i plaćaju porez i doprinosi na zaradu.
Međutim, pre toga korisno je podsetiti se šta je prethodilo donošenju ovakvog mišljenja i šta je u stvari i stvorilo zabunu i više tumačenja.
Izmenama i dopunama Zakona o radu koje su objavljene u “Službenom Glasniku RS” br. 75/14 i koje se primenjuju od 29. jula 2014. godine izmenjena je i odredba člana 76. kojom se uređuje naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor. Izmenjenom odredbom propisano je da je u slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno sa broje dana neiskorišćenog odmora. U stavu 2. istog člana propisano je da naknada iz stava 1. tog člana, ima karakter naknade štetete.
Dalju zabunu i podeljena mišljenja unosi i objava Poreske uprave, Centra za velike poreske obveznike u svom Biltenu br. 9 iz novembra 2014. godine, u okviru rubrike “AKTUELNO” kojim objašnjava pod naslovom “Poreski tretman naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor koji poslodavac isplaćuje zaposlenom u slučaju prestanka radnog odnosa, a koje glasi:
“Odredbom člana 68. stav 4. Zakona o radu (“Sluažbeni glasnik RS”, br. 24/01 i 75/14) propisano je da zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa u skladu sa tim zakonom.
Odredbama člana 76. Zakona o radu propisano je da je u slučaju prestanka radnog odnosa poslodavac dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično isplati novčanu nadoknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora. Naknada iz stava 1. tog člana ima karatker naknade štete.
S obzirom da psolodavac shodno Zakonu o radu, isplaćuje novčanu naknadu na neiskorišćen godišnji odmor, samo u slučaju prestanka radnog odnosa, takva vrsta prihoda, ima tretman drugog prihoda, u skladu sa čl. 85. stav 1. tačka 12 Zakona o porezu na dohodak građana (“Službeni glasnik RS”, br. 24/01 i 57/14) s obzirom da to fizičko lice više nije u radnom odnosu kod isplatioca. Isplatilac prihoda dužan je da podnese prijavu PPP PD, u kojoj za tu vrstu prihoda koristi OVP 611, poreska osnovica je bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini 20%, a stopa poreza je 20%”.
Dugo smo svi isplaćivali Naknadu štete za neiskorišćen godišnji odmor na ovaj način, kao prihod van radnog odnosa sa OVP 611, međutim prema u oktobru 2016. godine Ministarstvo finansija donosi mišljenje br. 011-00-1139/2014-04 od 17. oktobra 2016. godine, a na osnovu mišljenja Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja br. 011-00-721/2016-02 od 7. oktobra 2016. godine, koji daje potpuno suprotan stav Biltenu br. 9 od novembra 2014. godine koji je objavila Poreska uprava – Centar za velike poreske poveznike i u tom mišljenju se ističe da Naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor ima karakter zarade,a ne drugog prihoda. Dajemo i izvod iz navedenog mišljenja Ministarstva finansija:
“Odredbom člana 105. stav 1. Zakona o radu propisano je da se zarada iz člana 104. stav 1. tog zakona sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i slično) i drugih primanja na osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Pod zaradom smatra se zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarae (stav 2. tog člana Zakona o radu). Pod zaradom se smatraju sva primanja iz radnog odnosa, osim primanja iz člana 14, člana 42. stav 3. tačka 4. i 5., člana 118. tačka 1-4., člana 119, člana 120. tačka 1 i člana 158, ovog zakona (stav 3. člana 105. Zakona o radu).
U mišljenju Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja broj: 011-00-721/2016-02 od 7. oktobra 2016. godine, navodi se: “Članom 105. stav 1-3. Zakona, propisano je da se zarada iz člana 104. stav 1. ovog zakona sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom upehu poslodavca (nagrade, bonusi i slično) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Pod zaradom smatraju se sva primanja iz radnog odnosa, osim primanja iz člana 14, člana 42. stav 3. tačka 4. i 5., člana 118. tačka 1-4, člana 119, člana 120. tačka 1 i člana 158. ovog zakona. Prema tome imajući u vidu navedeno, novčana naknada zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora iz člana 76. Zakona o radu, ima karakter zarade.”
Imajući u vidu navedene zakonske odredbe i predmetno mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, novčana naknada koju poslodavac isplaćuje zaposlenom koji u toku trajanja radnog odnosa nije iskoristio (u celosti ili delimično) godišnji odmor predstavlja primanje zaposlenog koje ima karakter zarade. Na predmetno primanje zaposlenog, saglasno odredbama Zakona i Zakona o doprinosima obračunva se i plaća porez na dohodak građana i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje po osnovu zarade, na osnovicu koju čini iznos novčane naknade opredeljene u skladu sa članom 76. Zakona o radu, kao bruto kategorija koja u sebi sadrži porez i doprinose koji se isplaćuju iz zarade”.
REZIME:
Prema odredbi člana 76. stav 1. Zakona o radu, u slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora. Odredbom člana 76. stav 2. Zakona o radu, propisano je da ova naknada ima karakter naknade štete, s tim da nije precizirano o kakvoj šteti je reč. S druge strane, odredbama člana 105. Zakona o radu, propisano je da se zaradom smatraju sva primanja iz radnog odnosa osim onih koja su navedena u tom članu. Pri tom, među primanjima koja nemaju karakter zarade, nije navedena naknada za neiskorišćeni godišnji odmor iz člana 76. Zakona o radu.
Suština Mišljenja Ministarstva finansija i Ministarstva za rad je da novčana naknada za neiskorišćeni godišnji odmor predstavlja primanje zaposlenog koje ima karakter zarade. Na ovo primanje obračunava se i plaća porez na zarade i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, na osnovicu koju čini iznos novčane naknade kao bruto kategorije koja u sebi sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade.
NAPOMENA: Pod prosečnom zaradom poslednjih 12 meseci smatraju se sva primanja zaposlenog koja imaju karakter zarade prema odredbama Zakona (ne samo ugovorena osnovna zarada).
Postovani gospodine,
molim za pomoc,
radnica je bila na porodiljskom 2017 i 2018 godine. Porodiljsko zavrseno 10.09.2018. godine
10.10.2018. raskida radni odnos i odlazi u drugu firmu.Nije koristila odmor za 2017 i 2018 godinu.
Da li treba da joj isplatim odmor za obe godine,koliko dana (20 dana godisnje) i na koji nacin; kao zaradu ili kao naknadu stete?
Unapred zahvaljujem
e-mail mira.gacic@gmail.com
Poštovana,
zaposlena ima pravo na korišćenje godišnjeg odmora u trajanju 20 radnih dana godišnje, a ako ne koristi, isti se isplaćuje kao zarada, što se i vidi u članku koji ste pročitali, ne kao naknada štete.
Srdačan pozdrav!
Poštovani ,
zamolio bih Vas za pomoć. Prestaje mi radni odnos kod trenutnog poslodavca pa me zanima da li se preostali neiskorišćeni dani godišnjeg odmora isplaćuju u bruto ili neto iznosu prosečne zarade u prethodnih 12 meseci?
Hvala unapred.
Srdačan pozdrav,
Goran
Poštovani,
poslodavac obračunava bruto zaradu i sve pripadajuće doprinose na teret poslodavca, ali Vi dobijate (na račun) neto-zaradu, u tekstu se i navodi da se to isplaćuje sve kao i redovna zarada.
Pozdrav
Poštovani,
zanima me kako se izračunava prosek zarade u prethodnih 12 meseci za naredna dva slučaja:
– zaposlenom je prestao radni odnos nakon 9 meseci kod poslodavca – privrednog društva koje je nastalo statusnom promenom podelom društva prenosioca kojom je predviđeno da se radni odnos zaposlenog nastavlja u društvu sticaocu, da li u obračun prosečne zarade ulaze i tri meseca kod prethodnog poslodavca? neiskorišćen broj dana je 15 (9*16.7), odmor kod prethodnika je iskorišćen
– poslodavac je isto društvo kao i u prvom slučaju ali je zaposleni radio 6 meseci (10 neiskorišćenih dana) i nije planom podele “nasleđen”, da li se radi 6-mesečni prosek (ili kao što je sad slučaj s porodiljama – 6 meseci nula zarada + 6 meseci zarada pa sve podeljeno sa 12), pre tih 6 meseci nije biou u radnom odnosu – ima prekid od 1.5godinu.
Unapred hvala
Pozdrav
Milica Milivojević
Poštovani Vladimire,
juče sam očigledno neuspešno ostavila komentar pa ću sad biti kraća 🙂
Zanima me kako se obračunava prosečna 12-mesečna zarada u slučaju da poslodavac postoji manje od godinu dana – 9 meseci a da je zaposlene “nasledio” planom podele (objavljenim na sajtu APR) društva prethodnika koji je ugašen statusnom promenom – podelom? Da li se za ostala tri meseca računa zarada u društvu prethodniku?
Pozdrav
Milica Milivojević
Postovana Milice,
jako je tesko odgovoriti na ovo pitanje, a nemati pred sobom svu validnu dokumentaciju i ugovorene obaveze preduzeca iz koga je nastalo novo pravno lice (ko je preuzeo novi PIB, ko je nastavio stari i slicno, da li staro pravno lice nastavlja da postoji, da li je zaposleni i koliko koristio godisnji odmor u starom i koliko u novom privrednom subjektu) I novog pravnog lica, ali smatram da ako su to povezana lica, minuli rad se racuna u povezanom licu i u licu gde sad radi zaposleni, po toj logici bi se uzimalo u obzir i 3 meseca u “starom” privrednom drustvu, ali zaista, ovako je to jako tesko reci i odgovoriti, mozda najbolje da zatrazite I misljenje pravne struke, a moje misljenje je da se uzima 9 meseci i 3 iz prethodnog perioda u slucaju da su pravna lica i dalje povezana, ali, ogradjujem se I Kazem da nemam bas sve relevantne podatke, jer moze imati logike i da je u pitanju samo tih 9 meseci i samo za njih pripada godisnji odmor, da je svoj godisnji odmor za prethodna 3 meseca trebalo da zaposleni iskoristi u ranijem privrednom subjektu ili da mu to privredno drustvo isplati, jer vrlo moguce i da pravna lica vise nisu povezana. Kao I to da dolazimo do toga, da li je u prethodnom pravnom licu zaposleni koristio godisnji odmor ili ne u celosti, onda mu pripada samo za ovih 9 meseci i slicno. Vise pitanja ovde otvara vase pitanje i za to, ipak, morate sa nekim ko ima celokupnu sliku kod sebe.
Srdacan pozdrav
Hvala, Vladimire. Znam da sam komplikovana 🙂
Svakako mi pomaže vaš odgovor a i sam članak jer još uvek ima knjigovođa i dr. koji ovu naknadu štete ne bi da tretiraju kao zaradu
Molim, niste Vi komplikovani, malo je pitanje slozenije I komplikovanije ako nemas celokupnu sliku, a neozbiljno je odgovoriti na nesto sto nemas sve parametre. I drago mi je ako Vam je clanak pomogao, a sto se tice knjigovodja, mislim da je ovde nedvosmisleno u misljenju Ministarstva receno i otklonjena svaka dilema kako se tretira da li kao zarada ili naknada stete.
Srdacan pozdrav